Premeštanje zaliha između prodavnica: kada je bolje od nove narudžbine

Proizvod koji se u jednoj prodavnici nedeljama ne prodaje, a u drugoj stalno nestaje, izgleda kao zaliha koju lanac već ima. Kada ga premestite, nema nove narudžbine, minimalne količine dobavljača ni čekanja na isporuku. Ponekad je to zaista najjeftinije rešenje. Istraživanja o premeštanju između prodavnica, koje se u operacionim istraživanjima zove lateralni pretovar (lateral transshipment), pokazuju kada se ono isplati, kada košta više nego što uštedi i kada je potreba za njim znak nekog drugog problema.

1. Premeštanje ispravlja neravnotežu, a ne nedostatak robe

Premestiti se može samo zaliha koju lanac već ima. Kada proizvoda u celoj mreži ima premalo, premeštanje između prodavnica uglavnom samo seli praznu policu s mesta na mesto. Studija 212 zdravstvenih ustanova koje dele lekove pokazala je upravo to: premeštanja su imala „mali uticaj na ukupni nivo usluge“ kada je zaliha u celom sistemu bila oskudna, a isplatila su se samo kada je robe ukupno bilo dovoljno, ali na pogrešnim mestima¹. Zato je prvo pitanje zbir lanca: ako robe nema dovoljno, odgovor je narudžbina, a ne premeštanje.

2. Koliko premeštanje košta

Prevoz je vidljivi deo. U lancu LC Waikiki, najvećem turskom trgovcu odećom, premeštanje artikla između prodavnica košta otprilike 1 do 5% njegove cene, a vraćanje u magacin 3 do 7%². Skriveni deo je rad u prodavnicama. LC Waikiki celu zalihu jednog proizvoda šalje u jednu prodavnicu umesto da je deli, zbog „znatnog opterećenja radom i vremenom koje donosi sortiranje takvih artikala“, a njegove prodavnice svake nedelje mogu da pakuju robu za samo ograničen broj drugih prodavnica, odnosno da je od njih primaju².

Kod namirnica je još teže. Kada su istraživači razgovarali sa dvanaest trgovaca namirnicama u Nemačkoj o sprečavanju otpada, premeštanje između prodavnica ocenjeno je kao mera malog uticaja koja se retko koristi; jedan trgovac je to sažeo rečima „troškovi logistike pojedu potencijalnu zaradu“, a u obzir su uopšte dolazile samo obližnje prodavnice³. Premeštanje se isplati kada je marža koju spasava jasno veća od prevoza i vremena koje dve prodavnice na njega potroše:

3. Ne treba svakoj praznoj polici premeštanje

Deo tražnje za proizvodom kojeg nema nije izgubljen; prelazi na najbližu zamenu. U lancu sportske odeće i obuće sa 217 prodavnica, otprilike polovina nezadovoljene tražnje za obućom koje nije bilo na stanju prešla je na susednu veličinu istog modela, petina na druge modele, a ostatak, nešto više od četvrtine, bio je izgubljen⁴:

Tačna raspodela je 51,7%, 20,2% i 28,1%, i menja se kada se nestašice prošire: kada mnogo artikala nedostaje u isto vreme, manje kupaca pronađe zamenu, a izgubljena prodaja naglo raste⁴. Premeštanje se najviše isplati za artikal bez bliske zamene, ili u prodavnici u kojoj je istovremeno prazno i više susednih artikala. Vodič o nestašicama pokazuje kako da te police prvo pronađete.

4. Koje prodavnice povezati

Lanac od n prodavnica ima n² mogućih ruta između njih, naspram 2n ako sve ide preko magacina⁶. Malo lanaca može da upravlja stotinama ruta, a nema ni potrebe za tim. Na osnovu tri godine prodaje namirnica, Griffin i saradnici su pokazali da grupisanje prodavnica čija tražnja ne raste i ne pada zajedno, tako da jedna ima viška kada drugoj ponestaje, zadržava veći deo koristi od premeštanja uz delić složenosti⁵. U praksi to znači male grupe obližnjih prodavnica, a ne jednu mrežu u kojoj sve putuje svuda.

Da li robu premeštati direktno ili preko magacina zavisi od prevoza. U modelu napravljenom sa španskim brendom dečje odeće Nanos, direktno premeštanje bilo je bolje, osim ako su pošiljke preko magacina koštale otprilike upola manje⁶; autori napominju da njihovi brojevi potiču iz generisanih primera, pa je smer pouzdaniji od samog broja.

5. Kada premeštanje ukazuje na drugi problem

U zdravstvenoj mreži pomenutoj gore, trećina ili više ukupne tražnje zadovoljena je premeštanjem, a autori to pripisuju prvoj raspodeli: isporuke su stizale u fiksnim kutijama koje nisu odgovarale onome što je svaka ustanova trošila¹. Lanac koji svake nedelje premešta velik deo zaliha između prodavnica obično ih od početka pogrešno raspoređuje, a vodič za tačku ponovnog naručivanja objašnjava kako da narudžbinu svake prodavnice uskladite sa njenom prodajom.

Premeštanje je i trošak viška, ne samo lek za njega. Burlington Stores „premeštanje robe u druge prodavnice“ navodi uz sniženja, među odgovorima na višak zaliha koji bi „dodatno smanjili našu bruto dobit“⁷. Zaliha koja se ne prodaje nigde spada u mrtve zalihe: tu su rešenje povrat, sniženje ili rasprodaja, a ne putovanje kroz mrežu.

6. Nedeljno pravilo za premeštanje

Primenjujte ga jednom nedeljno, istog dana kada prodavnice ionako primaju isporuke, kako bi premeštena roba putovala sa postojećim prevozom. Zatim proverite šta je svako prihvaćeno premeštanje postiglo: da li se proizvod prodao u prodavnici koja ga je primila, ili je tamo samo stajao.

7. Ograničenja

Većina studija su modeli testirani na stvarnim ili realističnim podacima, a ne izmereni rezultati. Dve su navedene prema sažecima, a studija o mreži potiče iz javnog zdravstva, ne iz maloprodaje. Raspodela izgubljene tražnje dolazi iz obuće, gde se veličine međusobno zamenjuju više nego kod većine proizvoda. Troškovi prevoza i rada veoma se razlikuju po zemljama i kategorijama.

Kako marql predlaže premeštanja

marql čita prodaju i zalihe za svaki proizvod u svakoj prodavnici i predlaže premeštanje samo tamo gde važi gornje pravilo: jedna prodavnica drži znatno više od svog maksimuma, druga prodaje proizvod i nalazi se na tački ponovnog naručivanja ili ispod nje, prodavnici koja šalje ostaje najmanje nedelju dana prodaje, a marža na tim komadima pokriva trošak premeštanja. Magacini su izostavljeni. Ovo su tri premeštanja koja je predložio lancu Berezka Retail, sa 20 prodavnica u Rumuniji, iz njegove priče o uspehu:

Svako premeštanje je predlog koji neko prihvata ili odbacuje. U lancu koji koristi e:corg ERP prihvaćeno premeštanje tamo postaje nacrt; sa drugim sistemima izlazi iz marql-a kao fajl.